Kućni red po zgradama – kakva su pravila i šta ne smete da radite?
Da li su teorija i praksa toliko različite kada je reč o pridržavanju svih smernica o ponašanju stanara u zgradi i da li su samo stanari zgrada sa izuzetno malim brojem stanova privilegovani da žive bez buke?
Je li to na neki način zakonom definisano ili je samo naše lično mišljenje da nije u redu što komšinica posle večere istresa stolnjak kroz prozor?
Podsetimo se opštih pravila koje kućni red nalaže i kada sve imamo pravo da, samostalno ili uz intervenciju komunalne policije, skrenemo pažnju komšijama da su preterali.
Šta je kućni red i šta on propisuje?
Kućni red čine definisana prava, obaveze i pravila ponašanja svih stanara jedne zgrade.
Na ovaj način je jasno određeno šta su dozvoljena, a šta nedozvoljena ponašanja stanara i na koji način je potrebno da se stanari ophode kako se ničiji mir ne bi narušio i kako bi se zajednička imovina što pažljivije čuvala. Ova pravila obuhvataju različite aspekte svakodnevnog života u zgradi – od vremena u kojem je dozvoljeno praviti buku pa do pravila o održavanju zajedničkih prostorija i izvođenju radova u zgradi.
Zakon koji se bavi uređenjem stanovanja i održavanja zgrada usvojio je sve te odredbe, tako da su sve odredbe kućnog reda u stambenim i stambeno-poslovnim zgradama punovažne.
Ko je dužan da se stara o održavanju kućnog reda u zgradama?
Ono što je važno u potpunosti razumeti jeste da bi kućni red trebao u potpunosti da se ispoštuje od strane svakog stanara zgrade, pa je odgovornost na svakom pojedincu.
Neko u većoj, neko u manjoj meri, ali svi stanari se sreću sa ponašanjem koje ponekad nije korektno i tada se često nameće pitanje – kome se obratiti? Ko se stara o tome da se u zgradi održava red i mir? Za “sitnije propuste” najčešće progledamo kroz prste trudeći se da zbog toga ne uznemiravamo, ali – šta kada se čuje preglasna buka u kasne sate ili kada komšije svakodnevno ostavljaju smeće u hodniku umesto da ga bace? Tada se treba obratiti upravniku zgrade, predsedniku stanara ili pozvati komunalnu policiju.
U praksi smo često svedoci da se neka pravila ne poštuju uvek, tako da je razumljivo zbog čega život u zgradi može biti komplikovan. Da bismo i sami bili sigurni da smo dobre komšije koje poštuju kućni red – u nastavku teksta se podsećamo nekih najvažnijih smernica iz tog pravilnika.
Koja su neka od glavnih pravila kućnog reda?
Pravila o buci i miru
Uopšteno gledano, pravljenje buke nikada nije dobro prihvaćeno od strane komšija, pa tako ako smo bučni možemo biti apsolutno sigurni da smetamo drugima. Međutim, postoje intervali u danu kada kućni red nalaze da su svi stanari u obavezi da u što većoj meri budu tihi. Reč je o dnevnom i noćnom odmoru, a ono što je donekle zanimljivo jeste činjenica da se raspored odmora razlikuje od grada do grada, pa tako trajanje dnevnog i noćnog odmora nije isto u Beogradu i Novom Sadu.
Pravila o korišćenju zajedničkih prostorija
Svaki stanar stambene zgrade ima pravo da koristi zajedničke prostorije, ali da to korišćenje bude u skladu sa namenom prostorije.
Podrum, tavan ili biciklana su neke od najčešće korišćenih zajedničkih prostorija koje zgrada može da ima, a ulaz u njih bi trebao da bude zaključan. Svi stanari imaju svoj ključ, pa je tako njihova imovina sigurna. Isto tako, u svim zajedničkim prostorijama zabranjeno je držati zapaljive materijale i ostavljati iza sebe nepočišćen prostor nakon korišćenja tih prostorija.
Osim navedenih, među zajedničke prostorije spada ulaz i dvorište o kojima bi stanari, takođe, trebali da vode računa.
Pravila o kućnim ljubimcima
Kada je reč o kućnim ljubimcima, stanari mogu imati svog ljubimca ali je njihova obaveza da se o njemu staraju na adekvatan način. Ovo podrazumeva i vođenje računa o tome da ljubimac ne uništava zajedničku svojinu stanara ili da ne neki drugi način ne remeti mir i sigurnost komšija.
Pravila o građevinskim radovima
Kada stanari u zgradi imaju potrebu za izvođenjem građevinskih radova, u obavezi su da ih prvo najave upravniku zgrade ili predsedniku skupštine stanara. Osim upravnika ili predsednika skupštine, radovi se najavljuju i komšijama, sa obaveštenjem gde je navedeno koja vrsta radova se radi kao i koje je očekivano vreme završetka. Kada je reč o vremenu u kom je dozvoljeno vršenje bilo kakvih radova, to je deo dana koji ne podrazumeva dnevni i noćni odmor. Dakle, bušenja, brušenja i zakucavanja ne bi smela da se odvijaju u periodima koji su definisani kao vreme za odmor, osim kada je reč o hitnim intervencijama.
Ono što je još jedna obaveza stanara jeste da po završetku radova sve što ima veze sa zajedničkom svojinom vrate u prvobitno stanje, odnosno, da je ni na koji način ne oštete.
Pravila o održavanju higijene
Održavanje higijene u zgradi je definisano tako da (uglavnom) svaka zgrada ima organizovanu uslugu čišćenja unutrašnjosti zgrade, stepeništa i lifta, i to obično jednom sedmično.
Šta je ono što je obaveza stanara po pitanju higijene?
Nije dozvoljeno razbacivanje smeća po zgradi, dvorištu zgrade ili ispred njenog ulaza. Kultura stanovanja u stambenoj zajednici podrazumeva da se stanari odnose savesno, obraćajući pažnju da iza sebe nikada ne ostavljaju smeće bilo koje vrste, niti da na bilo koji način oštećuju unutrašnje ili spoljašnje zidove, da ih prljaju niti da po njima pišu.
Pravila o popravkama kvarova u stanovima
Kada dođe do kvara na instalacijama ili kada kvar može da utiče i na druge komšije (pucanje vodovodne cevi i sl.) tada se kvar obavezno prijavljuje, pa se u skladu sa politikom zgrade vrši se dalje saniranje problema. Trošak popravke snosi se samostalno ili se deli među stanarima, ukoliko je problem zajednički, tj. ako se odnosi na više stanova.
Pravila o podrumu, tavanu i dvorištu
Kako su podrum, tavan i dvorište zajedničke prostorije – kao što smo već i naveli – njihovo korišćenje treba da bude shodno nameni prostorije. Dakle, u podrumu stanari mogu držati primera radi, višak nekih svojih ličnih stvari, ali svoj deo podrumskog prostora ne mogu korisiti za druge namene, kao što je recimo uzgoj pečuraka ili držanje živine.
Kakav je kućni red radnim danima, a kakav vikendima?
Jedna od glavnih odrednica kućnog reda jeste vreme dnevnog i noćnog odmora. Ovo su periodi kada je potrebno voditi računa o tome da se ni na koji način ne pravi buka i da se obezbedi tišina i mir.
Kada je reč o Beogradu, tokom radnih dana, dnevni odmor traje od 16h do 18h, odnosno vikendom od 14h do 18h. U pogledu noćnog odmora, radnim danima to su intervali od 22h do 07h, odnosno subotom od 22h do 08h i nedeljom od 22h do 10h. Tokom navedenih perioda zabranjeno je trčanje i skakanje po stanu i kroz zgradu, upotreba kućnih aparata ili bilo kakvo pravljenje buke.
Šta se dešava ako, ipak, do buke dođe i ona ne prođe u nekom kratkom periodu, odnosno, ako istu nije moguće istolerisati?
Tada je sasvim u redu pozvati komunalnu policiju.
Koje su nadležnosti komunalne policije u održavanju kućnog reda?
Kada se stanari neke zgrade obrate komunalnoj policiji, to obično znači da je buka ili neko drugo kršenje kućnog reda uveliko nadjačalo njihovu toleranciju i strpljenje.
Uzmimo za primer da je reč o glasnoj muzici posle ponoći. Kontakt komunalne policije je u svakom gradu različit, a prilikom pozivanja ukratko se opiše problem i navede se broj stana iz kojeg se čuje muzika. Potom se dispečeru ostavi adresa kao i broj stana pozivaoca na koji policajci mogu pozvoniti kako bi im se otvorila vrata i omogućio ulaz u zgradu.
Po dolasku na adresu, službenici komunalne policije ustanovljavaju opisani problem i odlaze do prijavljenog stana. Oni mogu popričati sa licima u stanu, preneti im pristiglu žalbu i detaljnije utvrditi prirodu njihovog okupljanja i sl. Tokom razgovora, komunalna policija utvrđuje da li je reč o ozbiljnijem ili manjem prekršaju, na osnovu čega se donosi odluka o tome da li će se stanar koji je pravio buku novčano kazniti ili će mu se samo izreći opomena. U slučaju opominjanja, stanaru se nalaže da odmah ugasi muziku i da više ne pravi nikakvu buku.
Da li stanari koji prijave buku komunalnoj policiji treba da osete bilo kakvu nelagodu? Apsolutno ne!
Svako ima pravo na mir i tišinu, tako da ne treba razmišljati o tome šta će komšija reći i da li je ovakav postupak u redu. U redu je zahtevati poštovanje svih tačaka kućnog reda, jer bi život u stambenoj zajednici trebao da podrazumeva i kulturu stanovanja u čijoj je osnovi pristojno ponašanje, baš kao i svesnost da naši postupci nekome smetaju ili nanose štetu.
Koje su nadležnosti upravnika zgrade za pitanja kućnog reda?
Upravnik zgrade se aktivno angažuje kada je potrebno iskoordinisati izdavanje u zakup zajedničkih ili posebnih delova zgrade drugom licu i predočiti mu stavke kućnog reda koji se u toj zgradi poštuje. Isto tako, kada je potrebno organizovati izvođenje (građevinskih) radova na zgradi i zemljištu zgrade, upravnik zgrade se interesuje o dinamici radova i kontroliše da sve prođe na dogovoren način, bez ugrožavanja bilo koje tačke iz kućnog reda.
Šta stanari nikako ne smeju da rade po kućnom redu?
Život u zgradi trebao bi da podrazumeva poštovanje i solidarnost prema komšijama.
Ni u kom slučaju sigurnost i bezbednost ne bi smeli biti dovedeni u pitanje, a prema svemu onome što svi stanari zajednički koriste, svako bi trebao da se odnosi sa punom pažnjom. Dakle, ne bi se smela nanositi šteta imovini, niti bi se prema njoj smelo ponašati bahato. Međutim, svedoci smo čestih neželjenih situacija koje se javljaju mimo glasne muzike i pravljenja buke tokom dnevnog i noćnog odmora, a koje mogu biti podjednako frustrirajuće za pojedine stanare.
Šta je to što se u praksi događa, a ne bi trebalo?
· Otvaranje vrata od stana kako bi se unutrašnjost stana luftirala od jakih mirisa nakon krečenja, pravljenja zimnice ili kuvanja.
· Trčanje niz stepenice, kao i glasni razgovori po hodnicima ili dovikivanje unutar zgrade.
· Ostavljanje kesa sa smećem ispred ulaznih vrata stana ili u holu zgrade.
· Parkiranje bicikala, trotineta ili sličnih predmeta tako da se ostalim stanarima zaklanja prolaz ili ostavljanje ovih istih predmeta na mestima koja za njih nisu predviđena.
· Pušenje u zgradi.
· Curenje vode iz odvoda klima uređaja.
· Nepažljivo zatvaranje ulazne kapije ili ulaznih vrata na zgradi tako da ista prave veliku buku.
· “Turiranje” automobilima i dugim vozilima u dvorištu zgrade.
· Bučno hodanje, trčanje ili vučenje stvari po stanu.
· Izbacivanje bilo kog oblika smeća sa balkona u dvorište zgrade ili na ulicu – istresanje mrva, bacanje dlaka nakon češljanja ili osušenih delova biljaka.
· Ostavljanje cipela ispred stana radi luftiranja.
· Zadržavanje liftova bez opravdanog razloga.
· Ignorisanje pravila u vezi sa sortiranjem reciklažnog otpada.
· Nedovoljna kontrola kućnih ljubimaca i dozvoljavanje da lutaju ili vrše nuždu bez nadzora vlasnika.
· Do kasno uveče sprovoditi radove u stanu koji podrazumevaju brušenje, kucanje ili proizvode neku drugu buku.
· Nepropisno parkiranje vozila ili parkiranje na nepripadajuće parking mesto.
Možda izgleda kao sitnica – ali treba znati da će ove radnje izazivaju frustraciju, kritiku i osudu. Ako se ponašamo na način gde drugima ukazujemo poštovanje, samo tako možemo biti uzoran komšija koji doprinosi lakšem životu u stambenoj zajednici.
Kakve su kazne za nepoštovanje kućnog reda?
Koliko je zapravo u praksi kažnjivo kršenje kućnog reda? Šta se dešava kada se kućni red ne poštuje?
Odgovor na ova dva pitanja zavisi od samih stanara. Ako imate komšiju koji pravi žurke, da li ćete mu skrenuti pažnju da takvo ponašanje ometa odmor i san ili ćete se praviti da je sve u najboljem redu i ignorisati tu situaciju? Do rešenja problema možemo doći jedino ako reagujemo na problem, a u direktnoj vezi sa tim su i kazne.
Kada se kućni red ne poštuje, opomene služe da podsete stanare na pravila kućnog reda i da ih podstaknu na poštovanje istih. Mimo opomena mogu uslediti i novčane kazne. Visina kazne zavisi od težine učinjenog prekršaja, pa tako komunalna policija može propisati kaznu od 5000 dinara pa naviše. U zavisnosti od grada do grada i od pravila koja važe na određenoj teritoriji, kazne za pravna lica su drastično veće u odnosu na kazne za fizička lica, a sporno može biti to što se neovlašćeno vrše građevinski radovi, stvaranje buke ili nepropisno korišćenje zajedničkih prostorija.
U slučajevima gde se kršenje kućnog reda odnosi na ugrožavanje sigurnosti ili značajno narušavanje kvaliteta života drugih stanara, moguće su i ozbiljnije sankcije, a to može da podrazumeva pokretanje sudskog postupka radi zaštite prava drugih stanara. U takvim slučajevima, sud može narediti plaćanje odštete oštećenim stanarima. Kada je reč o još ekstremnijim situacijama, kada kršenje kućnog reda dovodi do materijalne štete ili ozbiljnog narušavanja javnog reda i mira – nadležni organi, poput komunalne policije ili inspekcijskih službi, mogu intervenisati i preduzeti strožije mere prema zakonu.
Istina je da do ovih ekstremno problematičnih situacija ne dolazi toliko često, tako da se svi problemi u stambenoj zajednici mogu rešiti putem međusobnog dogovora. Ipak, ovaj tekst je imao za cilj da sve vas koji primećujete neprikladno ponašanje koje se kosi sa smernicama kućnog reda ohrabri da istupite i da se borite za ono što i zakon propisuje. Neretko, sa početkom nove akademske godine i dolaskom studenata u gradove događa se da se organizuju žurke i druženja kada tome nije vreme, ali to svakako ne znači da je ispravno da ignorišemo problem. Prvi korak nam uvek može biti iskrena molba komšiji da se uvaži kućni red, a ako to ne urodi plodom – budite slobodni da rešenje problema prepustite onima koji se time i profesionalno bave.