Ugovor o poklonu – Šta je, ko ga sklapa i da li se raskida?
Ako se interesujete o ugovoru o poklonu, tada su najverovatnija dva razloga za to: ili planirate nekome nešto da poklonite, ili znate da ćete dobiti nešto na poklon.
Bilo da ste odlučili da nekome poklonite nekretninu, automobil ili autorsko pravo pa se interesujete o tome kako se ugovor o poklonu definiše i reguliše, ili ste obavešteni da ćete to isto dobiti na poklon pa niste sigurni šta su obaveze koje se tim ugovorom nameću – budite bez brige. Tekst koji čitate će detaljno objasniti šta sve predstavalja ugovor o poklonu i kroz njega ćemo se dotaći svih najznačajnijih pojedinosti koje je korisno znati kada ste jedna od ugovornih strana u ovom sporazumu.
Šta je ugovor o poklonu?
Ugovor o poklonu je ugovor kojim se definiše i reguliše besplatan prenos vlasništva nad određenim dobrom. Ovde jedna strana (pokonodavac) prenosi vlasništvo nad predmetom ugovora drugoj strani (poklonopirimcu), a ono što ovu vrstu ugovora izdvaja od svih drugih jeste namera poklonodavca. Namera poklonodavca jeste da pokloni i to je cilj zbog kojeg se ovakva vrsta ugovora i sačinjava.
Na šta treba obratiti pažnju?
Ovu vrstu ugovora ne treba mešati sa drugim, naizgled sličnim sporazumima, poput ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života ili ugovora o doživotnom izdržavanju. U prvom slučaju, reč je o dokumentu kojim se imovina za života onoga ko je ustupa raspodeljuje isključivo njegovim potomcima. Kod doživotnog izdržavanja, primalac izdržavanja prenosi pravo svojine nakon svoje smrti (u najvećem broju slučajeva) nad nekretninom davaocu izdržavanja, koji se obavezuje da će voditi brigu o njemu i sahraniti lice koje se izdržava.
U ova dva primera vidimo da je reč o ugovorima koji su naslednog karaktera, dok se u slučaju ugovora o poklonu radu o sporazumu gde je u osnovi namera poklanjanja bez ikakvih obavezujućih klauzula.
Koji su elementi ugovora o poklonu imovine?
Kao i druge vrste ugovora, i ovaj ima svoju propisanu formu i obavezne elemente.
- Identitet poklonodavca i poklonoprimca – u ugovoru obe strane moraju biti jasno navedene. Ovo podrazumeva sve lične podatke ugovornih strana – ime, prezime, JMBG, broj lične karte i adresu stanovanja.
- Opis imovine koja se poklanja – u ugovoru se jasno i precizno navodi šta je predmet poklona (da li je reč o pokretnoj ili nepokretnoj imovini). Primera radi, ako je predment ugovora poklanjanje kuće, tada se u ugovoru navodi da je poklonodavac vlasnik te nekretnine i obavezno se navode i svi podaci u vezi kuće, kao što je adresa gde se ona nalazi, broj katastarske parcele i njena površina.
- Izjava poklonodavca o volji – poklonodavac kroz ugovor jasno izražava svoju volju da prenese pravo vlasništva bez nadoknade i ta namera darivanja treba da bude iskrena i jasna.
- Prihvatanje poklona – bez prihvatanja, ugovor o poklonu nije pravosnažan. Poklonoprimac mora izričito prihvatiti poklon kako bi ovaj ugovor bio validan. Kao što poklonodavac sopstvenom voljom daje poklon, isto tako mora postojati saglasnost sa druge strane da se taj poklon primi. Ako je predmet ugovora poklon nad kojim pravo svojine ima i treće lice, tada je potrebno da i to lice bude saglasno sa ovim sporazumom.
- Overa ugovora – kao i svi ugovori, i ugovor o poklonu je neophodno overiti, a overa kod notara je obavezna kada je predmet ugovora nekretnina. Ugovorne strane potpisuju ugovor koji se štampa u više istovetnih primeraka, tako da obe strane i sud imaju svoj primerak ugovora.
Ko sklapa ugovor o poklonu?
Ko može biti poklonodavac i koja su njegova prava i obaveze?
U svojstvu darodavca uvek mora biti punoletno i radno sposobno lice, čija je obaveza u ovom odnosu predaja stvari ili prenos određenog prava. Osim toga, postoje slučajevi gde je poklonodavac odgovoran za stvarnu štetu koju poklonoprimac pretrpi usled pravnih ili fizičkih nedostataka poklona za koje je poklonodavac morao da zna pre sklapanja ugovora.
Mimo obaveza, poklonodavac u ovom sporazumu ima i pravo da zatraži povraćaj datog poklona, a to pravo mora biti jasno naznačeno u ugovoru.
Razlozi za odluku o povraćaju mogu biti različiti. Međutim, u osnovi se svode na dva slučaja: primalac poklona drastično menja svoje ponašanje i prema poklonodavcu izražavajući prema njemu grubost i neblagonaklonost i drugi slučaj je kada osoba koja je dala poklon u međuvremenu ostane bez finansijskih sredstava za normalan život i potreban mu je poklon kako bi osigurao svoju i egzistenciju lica o kojima se brine.
Ko može biti poklonoprimac i koja su njegova prava i obaveze?
Druga strana ovog sporazuma ima pravo da odbije poklon. U tom slučaju, ugovor o poklonu se ne smatra pravno validnim sporazumom. Onda kada u ugovoru postoje navedene klauzule koje se odnose na korišćenje poklona pod određenim uslovima, potpisivanjem ugovora primalac poklona je saglasan sa svim navedenim i obavezi je da poštuje te smernice. Pored toga, ako zakon nalaže plaćanje poreza na poklon, osobakoja prima poklon je u obavezi da ispoštuje te zakonske odredbe.
Napomenućemo i činjenicu da osoba koja prima poklon može, a i ne mora da bude u srodstvu sa poklonodavaocem. Rodbinska veza je kasnije osnova za utvrđivanje da li postoji obaveza plaćanja poreza i ako ista postoji – kolika je.
Šta je obavezno ispoštovati prilikom sastavljanja ugovora o poklonu?
Kada je reč o obavezama koje treba ispoštovati u ovoj vrsti ugovora, prvenstveno se moraju poštovati zakonske odredbe. Dokument se sastavlja u pisanoj formi, pri čemu moraju biti navedeni tačni podaci ugovornih strana, kao i precizno definisan predmet ugovora, odnosno poklon.
U ugovor se mogu uneti klauzule koje se odnose na uslove korišćenja poklona ili ograničenja ako dođe do kršenja ugovora, a može se naglasiti i pravo poklonodavca da povrati dati poklon.
U slučaju kada je nekretnina predmet ugovora, tada se ugovor o poklonu overava kod notara, a ono što se svakako savetuje pri sastavljanju ovakve vrste ugovora jeste da se obe strane konsultuju sa advokatom kako bi govor bio pravilno sačinjen i kako bi obe strane bile pravno zaštićene.
Šta sve može da se pokloni ugovorom o poklonu?
Pod poklonom može dosta toga da se podrazumeva, počev od materijalnih stvari do prava.
Nekretnine su nešto što je najčešće predmet ove vrste ugovora. Obično su to kuće, stanovi, poslovni prostori ili zemljište. Osim toga, pored nepokretne imovine, na poklon se može dati i pokretna imovina kao što su motorna vozila ili umetnine visoke vrednosti. Novac isto može biti predmet ugovora, štedni ulozi, depoziti u banci, novčano potraživanje, kao i razne vrste prava. Kada reč o pravo kao poklonu, ono može biti pravo potraživanja, imovinsko pravo, autorsko pravo ili pravo plodouživanja.
U odnosu na vrstu poklona, postoji podela po kojoj može biti reči o:
- poklonu sa nalogom,
- mešovitom poklonu,
- poklonu koji je potekao iz moralne obaveze,
- uzajanom poklonu,
- nagradnom poklonu,
- poklonu u slučaju smrti,
- poklonu sa opštekorisnom svrhom.
Ukratko ćemo svaku navedenu vrstu obrazložiti.
Poklon sa nalogom se vezuje za ugovore o poklonu u kojima je poklonodavac jasno naveo određene smernice koje se mogu odnositi na korišćenje poklona i sl. U slučaju nepoštovanja navedenih klauzula od strane poklonoprimca, osoba koja prima poklon ima pravo da raskine ugovor, tj. da povrati dati poklon.
Mešoviti pokloni su oni čija je vrednost veća od vrednosti činidbe poklonoprimca, dok su pokloni potekli iz moralne obaveze oni pokloni koji se odnose na moralnu dužnost u rodbinskim ili prijateljskim relacijama. U slučaju uzajamnog poklona, obe strane i daju i primaju poklon, dok se nagradnim poklonom smatra poklon koji sleduje kao nagrada za neku činidbu od strane poklonoprimca.
Pokloni u slučaju smrti se dodeljuju nakon smrti poklonodavca, dok se pod poklonom u opštekorisne svrhe smatra ona vrsta poklona od koje obe strane imaju neki vid koristi.
Da li je obavezan porez za poklon na nepokretnost i koliko se on plaća?
Kao što smo već istakli, nekretnine su često predmet ove vrste međusobnog sporazuma, a ono za šta postoji posebno interesovanje jeste da li se plaća porez na tako stečene nekretnine. I ako se plaća – koliko on iznosi?!
Generalno govoreći, svaki predmet ugovora o poklonu koji ima vrednost veću od 100.000 dinara predviđen je za oporezivanje. Kada je vrednost poklona ispod 100.000 dinara, dana poklonoprimac ne plaća porez, ali ako je ta vrednost veća od ove cifre, plaća se porez čija je visina 2,5% od vrednosti primljenog poklona. Po primanju poklona, poklonoprimalac je u obavezi da u roku od 30 dana prijavi Poreskoj upravi poklon bez obzira da li je njegova vrednost veća ili niža od 100.000 dinara. U slučaju da je viša – Poreska uprava šalje Rešenje o oporezivanju, a u slučaju da je vrednost niža – šalje se dokument kojim se potvrđuje oslobađanje oporezivanja. Ako primalac poklona ima osnov za oslobađanje ili umanjenje poreza na poklon, dužan je da dokaz o srodstvu sa poklonodavcem priloži Poreskoj upravi.
Međutim, ovo pravilo o oporezivanju ima i svojih izuzetaka.
Ugovor o poklonu u velikom broju slučajeva se odnosi na sporazum o poklanjanju u prvom ili drugom naslednom redu, odnosno, roditelji često na ovaj način poklanjaju nekretnine svojoj deci, a na isti način i brat može pokloniti kuću ili stan sestri, što je primer za drugi nasledni red. Prvi nasledni red podrazumeva i supružnike, a evo i zašto je baš prvi nasledni red važan u ovom sporazumu.
Naslednici iz prvog naslednog reda poklonodavca ne plaćaju porez na poklon. Dakle, deca i supružnik su izuzeti od oporezivanja, bez obzira na visinu vrednosti primljenog poklona.
Naslednici iz drugog naslednog reda poklonodavca plaćaju porez na poklon, ali u umanjenom iznosu. To znači da roditelji, rođena braća i sestre plaćaju 1,5% na ime poreza od visine vrednosti poklona, ako je vrednost poklona viša od 100.000 dinara.
Svi naslednici trećeg reda kao, dalji srodnici ili lica koja nisu u srodstvu su u obavezi da plate porez u punom iznosu od 2,5% od vrednosti poklona, ako je vrednost poklona viša od 100.000 dinara.
Da li je i pod kojim uslovima moguće raskinuti ugovor o poklonu?
Moguće je raskidanje ugovora o poklonu. Iako je baziran na slobodnoj volji i dobroj nameri, može biti raskinuta od strane poklonodavca, od strane trećeg lica ili sporazumno.
Pravo na raskidanje ugovora od strane poklonodavca može se navesti kao mogućnost u trenutku kada se sklapa ugovor o poklonu. Naime, ukoliko odluče da raskinu ugovor o poklonu, glavni razlozi koje navode poklonodavci su uglavnom narušena finansijska situacija koja ne obezbeđuje egzistenciju i izrazita nezahvalnosti ili nepoštovanje od strane poklonoprimca.
Kada je reč o osiromašenju poklonodavca, to znači da se on nalazi u situaciji gde nema najnužnija sredstva za život i za izdržavanje lica o kojima se brine. Dakle, finansijska situacija mora biti značajno ugrožena da bi se osiromašenje opravdalo kao razlog za raskid ugovora.
U slučaju nepoštovanja poklonodavca od strane poklonoprimca, ovde se kao razlog ne mogu usvojiti sporadične svađe ili povremena grubost. Poklonoprimac mora u kontinuitetu da izražava vređanje i nipodaštavanje prema poklodavcu, odnosno, da njegovo ponašanje bude sušta suprotnost ponašanju u trenutku zaključenja ugovora kako bi se nepoštovanje zavelo kao valjan razlog za potraživanje povraćaja datog poklona.
U slučaju kada se ugovor o poklonu raskida na inicijativu trećeg lica, tada je reč o situaciji gde su prava trećih lica povređena. Obično predmet spora može biti nužni nasledni deo, što čini pola ili treći deo deo od zakonskog naslednog dela. Reč je o tome da poklonodavac ne može donositi odluke kojima će povrediti nasledno pravo svojih nužnih naslednika. U ovom slučaju, naslednici se mogu obratiti sudu kako bi im se na taj način pružila zaštita njihovih prava koja su Zakonom o nasleđivanju propisana.
U nekim slučajevima, događa se da povraćaj poklona zahtevaju i bivši supružnici. Ovo je slučaj kada dođe do razvoda braka, međutim važno je dobro utvrditi da li su ti pokloni podložni da budu predmet vraćanja, tj. da li spadaju u kategoriju poklona koji se mogu opozvati. Primer za ovo je da se ne može tražiti povraćaj parfema koji je poklonjen za rođendan ili godišnjicu, ali zato nekretnina – kuća, stan ili zemljište mogu biti predmet povrata.
U slučaju da se ugovor o poklonu sporazumno raskida, isti se raskida uz saglasnost obe ugovorne strane i pre izvršenja.
Šta se dešava u situacijama gde onaj koji prima poklon nema u svom vlasništvu primljen poklon, odnosno, kada dođe do otuđenja, a potrebno je isti vratiti poklonodavcu?
Ovo je vrlo zanimljiva situacija gde se tada računa vrednost datog poklona i gde se utvrđuje da li poklonoprimac spada u kategoriju savesnog ili nesavesnog lica. U težim slučajevima, pokonoprimac vraća novčani iznos u vrednosti primljenog a otuđenog poklona i doplaćuje za umanjenu vrednost predmeta, a uz to i vraća sav prihod koji je ostvario od polona. Primer za ovo može biti nekretnina koja je primljena u poklon i koja je prihodovala tako što je bila izdata u zakup.
Kada se primalac poklona smatra savesnim, onda on neće snositi nikakvu obavezu da refundira umanjenu (amortizovanu) vrednost poklona, a može zatražiti i povraćaj uložene investicije kojom je doprineo da poklon ima veću vrednost.